GIBLI RACUNARI CACAK

Poreska uprava: Pojacana kontrola u firmama
 

Poreska uprava, na konferenciji za novinare odrzanoj 1. decembra 2010, najavila je formiranje posebne jedinice, koja ce se baviti iskljucivo proverom legalnosti softvera kod privrednih subjekata. Ovu jedinicu trenutno cini 25 inspektora, koji ce tokom decembra pohadjati specijalne obuke za ovu oblast, a u narednom periodu ocekuje se povecanje jedinice na 50 clanova.
Od januara 2011. godine Posebna jedinica za proveru legalnosti softvera postace aktivna na terenu i geografski rasporedena na citavoj teritoriji Republike Srbije.
U sklopu pripreme poreskih obveznika za pocetak rada Posebne jedinice, Poreska uprava proglasila je decembar za mesec promocije legalnosti softvera u toku koga se sprovode razlicite promotivne aktivnosti (u poslovnicama PU i na portalu). To znaci da se u ovom periodu (do kraja decembra 2010.) naglasak stavlja na prevenciju i edukaciju, kako bi se omogucilo privrednim subjektima da na vreme isprave uocene nedostatke i ispune sve preduslove legalnog poslovanja.
U ovakvoj situaciji, od izuzetne je vaznosti da budemo proaktivni i da ubedimo  korisnike da je neopodno da reaguju na vreme. Kao i uvek, nas zajednicki zadatak je da im ponudimo optimalne licence i ubedimo koliko je važno da posluju u skladu sa zakonom, pa Vas molimo da posavetujete sa nama da sto pre nabavite legalan softver ili produzite licence.
Ili, da svoje poslovanje usmerite na koriscenje Open Source Software-a

Osnivaci Fejsbuka obecali da ce vecinu svog bogatstva dati u dobrotvorne svrhe

Direktor Fejsbuka, Mark Zakerberg, jedan je od 17 milijardera koji se ove nedelje zavetovao da ce u dobrotvorne svrhe pokloniti vise od polovine svog bogatstva.
Projekat nazvan "The Giving Pledge", ili slobodnije prevedeno Zavet dobrocinitelja, pokrenut je u avgustu ove godine, a predvode ga Bil i Melinda Gejts, kao i Voren Bafet, poznati investitor. Cilj projekta je da se ohrabre mladji bogatasi da poklanjaju svoj novac u dobrotvorne svrhe, i da se poguraju ka filantropiji u ranijem dobu njihovog zivota.
Zakerberg ima 26 godina i prema najnovijoj listi najbogatijih Amerikanaca, koju sastavlja casopis Forbs, vredi 6,9 milijardi dolara. Pored polozenog zaveta, mladi direktor je nedavno donirao 100 miliona dolara skolama u Njuarku, koji se nalazi u saveznoj drzava Nju Dzersi. Ovaj potez je protumacen kao "peglanje" ukaljanog ugleda do koga je doslo kada je objavljen film The Social Network koji govori o nastanku i rastu Fejsbuka.

Strasne bajke o "zlom" Linuxu

Ako vas sama pomisao na koriscenje Linuxa cini nervoznim, velike su sanse da ste zrtva jednog od mnogih mitova koje su vesto plasirali proizvodjaci konkurentskih operativnih sistema (Microsoft, na primer).
Na kraju krajeva, svaki ozbiljan korisnik Linuxa zna sta jedan kupac manje znaci za takve kompanije, pa motiv za sirenje horor prica o Linuxu postaje jasan.
U stvari, broj kompanija i razlicitih organizacija koje koriste Linux raste iz dana u dan, za sta, naravno, postoji razlog: to je, jednostavno, dobra poslovna odluka.

Da vidimo koji su to najcesci strahovi u vezi sa Linuxom:

"Linux je samo za strucnjake"

Jedan od duboko ukorenjenih mitova o Linuxu je verovanje da je ovaj operativni sistem komplikovaniji za koriscenje nego Windows. Pre desetak godina to je mozda i bilo donekle tacno, ali danas Linux moze da se pohvali atraktivnim user friendly korisnickim interfejsom.
E sad, serveri koji rade na Linuxu su druga prica, ali ako ste obican korisnik ionako nemate pojma o cemu se tu radi, pa vam ni Windows ne bi pomogao.
Ipak, ako ste navikli na Windows interfejs, ne bi trebalo da vas brine prelazak na Linux.

"Nesto tu sigurno nije u redu, inace ne bi bilo besplatno"

Uprkos sve vecoj zastupljenosti besplatnog i open source softvera, ljudi su i dalje sumnjicavi.
"Skidanje" softvera sa Interneta nije uvek piraterija i tacka. Sa open source softverima poenta je upravo u tome sto su dostupni korisnicima i otvoreni za izmene i poboljsanja.

"Za Linux ne postoji tehnicka podrska"

Proizvodjaci operativnih sistema cesto se sluze slikom usamljenog korisnika Linuxa koji pluta sam u moru problema, i nema kome da se obrati za pomoc, i tako ljudima uteruju strah u kosti.
Prvo, svaki distributer Linuxa ima pravu malu onlajn zajednicu sa sjajnim forumima na kojima uvek mozete postaviti pitanje, a neko ce vam sigurno pomoci da resite problem.
Pisac ovog teksta je korisnik Ubuntu distribucije i cvrsto stoji iza tvrdnje da je forum vise nego odlican.
Za sumnjicave i one koji ne veruju u ljudsku dobrotu, tu su komercijalne verzije Linuxa, Red Hat Enterprise Linux i SUSE Linux Enterprise Desktop, koji imaju obezbedjenu tehnicku podrsku. Na vama je samo da odaberete kojim putem cete uci u Linux svet.

"Nije dovoljno siguran"

Od svih mitova o Linuxu, ovaj je najbesmisleniji. Realnost je potpuno drugacija - Linux je zapravo "sigurniji" od Windowsa, sto su potvrdile i mnoge statisticke analize kompanija koje se bave tim problemom.
Uostalom, razmislite sami, nove verzije Ubuntu-a se pojavljuju svakog aprila i oktobra - dva puta godisnje. Antivirus je potpuno bespotreban, da li ste culi da je neki Linux korisnik imao "zarazen" racunar?
64-bitne verzije koriste iskljucivo 64-bitne programe, za razliku od Windows 7 x64 gde vecina korisnika ima samo privid koriscenja 64-bitnog OS, jer su im vecina aplikacija 32-bitne.
Da li ovo znaci da je Linux savrsen? Ne, naravno, ne postoji savrsen operativni sistem, ali nemojte da vas mitovi sprecavaju da probate nesto novo u zivotu. Uostalom, ako vas ovo sto ste procitali nije ubedilo, pogledajte par video snimaka:

Video 1
Video 2
Video 3

Vesti pripremio: Miodrag Djokovic
decembar 2010.