GIBLI RACUNARI CACAK

Mali istorijat

Prva verzija Windows-a izasla je 20. novembra 1985. Bio je to Microsoft-ov prvi pokusaj da implementira graficki korisnicki interfejs (eng. Graphical User Interface (GUI)) na PC-u. Windows 1.0 nije bio kompletan operativni sistem, vec produzetak MS-DOS-a (zasnovan na verziji 2.0). Ipak, posto mu je nedostajalo funkcionalnosti i izbor aplikacija bio los, dostigao je malu popularnost. Razvijalo ga je 55 programera godinu dana, a prodavao se po ceni od 100$. Bio je to pocetak.

• DOS - jezgro (kernel)

1985 Windows 1.0
1987 Windows 2.0
1990 Windows 3.0
1992 Windows 3.1
1992 Windows for Workgroups 3.1
1993 Windows for Workgroups 3.11
1995 Windows 95
1998 Windows 98
1999 Windows 98 Second Edition
2000 Windows Me Windows Millennium Edition (Me)

• NT jezgro (kernel)

1993 Windows NT 3.1
1994 Windows NT 3.5
1995 Windows NT 3.51
1996 Windows NT 4.0
2000 Windows 2000 NT 5.0
2001 Windows XP NT 5.1
2003 Windows Server 2003 NT 5.2
2006 Windows Vista NT 6.0
2007 Windows Server 2008 NT 6.0
2009 Windows 7 NT 6.1
2009 Windows Server 2008 R2 NT 6.1

..................................................................................................

Prva verzija Windows XP pojavila se u oktobru 2001. Oznaka XP u nazivu se odnosi na englesku rec eXPerience, koja znaci iskustvo. Dva glavna izdanja Windowsa XP su Home Edition, za kucne korisnike i Proffesional, namenjeno za poslovne korisnike. Windows XP Starter Edition je jeftinija verzija Windowsa XP, proizveden je u cilju borbe protiv ilegalnog kopiranja i dalje distribucije Windows XP, namenjen zemljama u razvoju.

..................................................................................................

2000. godine Microsoft je poceo da planira naslednika Windows XP-a i njegove serverske verzije Windows Server 2003. Odlucili su da izdaju novu verziju pod kodnim imenom Blackcomb. Za ovu verziju tada je zakazan izlazak za 2005. godinu. Jedna od najvecih funkcija planiranih za Blackcomb bio je WinFS - napredni sistem datoteke - naslednik NTFS-a.
Blackcomb je odlozen, a pre njega odlucili su da izdaju Longhorn. Razvoj Longhorn ponisten je u septembru 2004. pa je sve pocelo da se programira od pocetka. Longhorn je izdat krajem 2006. godine pod imenom Windows Vista. Windows Vista nije ukljucivala mnoge opcije planirane za Longhorn jer ih je Microsoft smatrao "nespremnim" za javnost. Godine 2006. Blackcomb je preimenovan u Vienna, a kasnije u Windows 7.
Prva poznata verzija Windows 7 poznata je pod nazivom Milestone 1 (M1) Code Drop. Oznacena je brojem 6.1.6519.1. Poslata je kljucnim partnerima kompanije Microsoft u januaru 2008. u 32-bitnim i u 64-bitnim verzijama.
Dana 20. aprila 2008. pojavile su se slike i video-snimci nove verzije M1 sistema sa oznakom 6.1.6574.1. Ova verzija ukljucuje promene za Windows Explorer kao i novi Windows Health Center.
Verzija M1 6519 procurila je na Internet 10. juna 2008., te se brzo prosirila po torentima.

.................................................................................................

Korporacija Microsoft ce novu verziju operativnog sistema Windows predstaviti u januaru 2011., prenela je agencija Blumberg, pozivajuci se na neimenovani izvor.
Novi operativni sistem ce biti razradjen specijalno za primenu u mobilnim uredjajima na osnovu ARM cipova, sto znaci da ce prvenstveno biti orijentisan na primenu u tablet racunarima, netbukovima i smartfonima razlicitih proizvodjaca.
Glavna prednost novog operativnog sistema je sto ce omoguciti da uredjaji trose manje energije, ali se ocekuje da ce biti lansiran najranije za dve godine.
Windiws je sada orijentisan na rad u sistemima na bazi procesora x86. Takve cipove proizvode kompanije Intel, AMD, Via i druge. Arhitektura ARM je u osnovi vecine modernih mobilnih procesora. Ona u poredjenju sa x86 obezbedjuje bitno manju potrosnju energije, i zahvaljujuci tome ima siroku primenu u portabl uredjajima.
Cipove na osnovu te arhitekture proizvode kompanije Qualcomm, Samsung, OMAP i niz drugih velikih proizvodjaca. Ti procesori se primenjuju u najvecem broju smartfona, tablet racunara i mobilnih telefona.

Strasne bajke o "zlom" Linuxu

Ako vas sama pomisao na koriscenje Linuxa cini nervoznim, velike su sanse da ste zrtva jednog od mnogih mitova koje su vesto plasirali proizvodjaci konkurentskih operativnih sistema (Microsoft, na primer).
Na kraju krajeva, svaki ozbiljan korisnik Linuxa zna sta jedan kupac manje znaci za takve kompanije, pa motiv za sirenje horor prica o Linuxu postaje jasan.
U stvari, broj kompanija i razlicitih organizacija koje koriste Linux raste iz dana u dan, za sta, naravno, postoji razlog: to je, jednostavno, dobra poslovna odluka.

Da vidimo koji su to najcesci strahovi u vezi sa Linuxom:

"Linux je samo za strucnjake"

Jedan od duboko ukorenjenih mitova o Linuxu je verovanje da je ovaj operativni sistem komplikovaniji za koriscenje nego Windows. Pre desetak godina to je mozda i bilo donekle tacno, ali danas Linux moze da se pohvali atraktivnim user friendly korisnickim interfejsom.
E sad, serveri koji rade na Linuxu su druga prica, ali ako ste obican korisnik ionako nemate pojma o cemu se tu radi, pa vam ni Windows ne bi pomogao.
Ipak, ako ste navikli na Windows interfejs, ne bi trebalo da vas brine prelazak na Linux.

"Nesto tu sigurno nije u redu, inace ne bi bilo besplatno"

Uprkos sve vecoj zastupljenosti besplatnog i open source softvera, ljudi su i dalje sumnjicavi.
"Skidanje" softvera sa Interneta nije uvek piraterija i tacka. Sa open source softverima poenta je upravo u tome sto su dostupni korisnicima i otvoreni za izmene i poboljsanja.

"Za Linux ne postoji tehnicka podrska"

Proizvodjaci operativnih sistema cesto se sluze slikom usamljenog korisnika Linuxa koji pluta sam u moru problema, i nema kome da se obrati za pomoc, i tako ljudima uteruju strah u kosti.
Prvo, svaki distributer Linuxa ima pravu malu onlajn zajednicu sa sjajnim forumima na kojima uvek mozete postaviti pitanje, a neko ce vam sigurno pomoci da resite problem.
Pisac ovog teksta je korisnik Ubuntu distribucije i cvrsto stoji iza tvrdnje da je forum vise nego odlican.
Za sumnjicave i one koji ne veruju u ljudsku dobrotu, tu su komercijalne verzije Linuxa, Red Hat Enterprise Linux i SUSE Linux Enterprise Desktop, koji imaju obezbedjenu tehnicku podrsku. Na vama je samo da odaberete kojim putem cete uci u Linux svet.

"Nije dovoljno siguran"

Od svih mitova o Linuxu, ovaj je najbesmisleniji. Realnost je potpuno drugacija - Linux je zapravo "sigurniji" od Windowsa, sto su potvrdile i mnoge statisticke analize kompanija koje se bave tim problemom.
Uostalom, razmislite sami, nove verzije Ubuntu-a se pojavljuju svakog aprila i oktobra - dva puta godisnje. Antivirus je potpuno bespotreban, da li ste culi da je neki Linux korisnik imao "zarazen" racunar?
64-bitne verzije koriste iskljucivo 64-bitne programe, za razliku od Windows 7 x64 gde vecina korisnika ima samo privid koriscenja 64-bitnog OS, jer su im vecina aplikacija 32-bitne.
Da li ovo znaci da je Linux savrsen? Ne, naravno, ne postoji savrsen operativni sistem, ali nemojte da vas mitovi sprecavaju da probate nesto novo u zivotu. Uostalom, ako vas ovo sto ste procitali nije ubedilo, pogledajte par video snimaka:

Video 1
Video 2
Video 3

Linux je "unixoliki" operativni sistem, sto znaci da radi na slicnom ili skoro istom principu kao Unix. Unix je jedan od najpopularnijih operativnih sistema sirom planete, zbog svoje ogromne podrske i rasirenosti. Unix je razvijen kao multitasking sistem za mini-racunare sredinom 1960-ih godina.
Razvoj Linux-a je bio vodjen od strane ogromne grupe Unix hackera koji su hteli da naprave svoj sopstveni operativni sistem otvorenog izvornog koda.
Linux je slobodno distribuirana verzija Unixa koju je prvenstveno razvio Linus Torvalds na Helsinskom univerzitetu u Finskoj. Linux je razvijen uz pomoc mnogih Unix programera i genija sirom Interneta, dozvoljavajuci bilo kome da slobodno razvija i menja izvorni kod.
Trenutno postoji preko 300 razlicitih distribucija Linuxa.
Danas je Linux potpuni Unix klon, sposoban da pokrene X Window, TCP/IP, Emacs, UUCP, e-mail, usenet softver ili bilo sta drugo. Skoro svi besplatni softverski paketi su prebaceni na Linux, a u poslednje vreme vlada prava revolucija prebacivanja/izdavanja komercijalnog softvera za Linux.